Za moju malu mezimicu

 

Ako odeš.
Ponesi sa sobom sve čežnje naše.
Upakuj ih lijepo u neki svitak.
I kad prelaziš preko velike rijeke, baci uspomene u rijeku.
Neka propadnu na dno i neka tamo ostanu.

Ako odeš, a morala si otići.
Reci mi, hej ja idem, odlazim.
Nemoj me više tražiti, nemoj me ni zvati.
Zaboravi me, molim te pokušaj.
Možeš ti to.
Sve ti možeš dragi moj!

Jer ako odeš,
ponesi sa sobom onaj herbarijum naše ljubavi.
I pokloni ono cijveće nekom zaljubljenom paru.
Neka im služi za sreću,
onu koju smo mi izgubili.

Ako moraš otići,
onda prelij mastilo po karti
I obriši sva mijesta, sve gradove i puteve.
Sve staze kojima smo lutali.
I tražili mesto pod suncem za nas dvoje.

Ako budeš otišla,
Molim te zaboravi da sam ikada postojao.
Okreni stranicu na kojoj sam bio,
Pocijepaj je i u vatru baci.
Nek gore uspomene, nek izgori naša nada.